Kost u grlu

Iskreno, dobro došla ti samoćo sad na vrata,
kritično nikad bila al´ iz sveg´ izašla jača,
sve će to jednom u glavi postat´ samo lanjski snijeg.

Daleko sad je moja sreća,
danima okreće mi leđa,
rani me, neka ide k vragu sve.

Sada znam da mrzim te, što je bilo, bilo je
nek u grlu stane kost ako je laž,
evo dušu predajem, na koljenima ti priznajem,
u suzama ti leži cijela istina.

Dajte vina, izgorjet´ ću , da isperem nevolju,
gorak okus tvojih mednih usana.

Kažem ti: odlazi tugo ti što srce slamaš,
dajte mi čašu, nek´ priča svijet da nisam dama,
briga me jer tvoja ljubav, kazna meni bila je.