Znam ti nemaš miran dom i živiš sve po svom, a ja ne znam kud bih sa sobom sad bih dušo za tobom.
Nema mi tebe, a ne mogu kraj njega s njim nemam ništa, a dao mi je svega.
Ja ne znam kud bih sa sobom sad bih dušo za tobom.
Nije mi žao što sam njegova ta bol se svakome dogodila ja samo nisam preboljela što ti sina nisam rodila. Nije mi žao što sam njegova i što s njim sam ljubav vodila ja samo nisam preboljela što ti sina nisam rodila.
Molim da dočekam i to da dođeš ponovo nekad kad uđeš u naš grad zemlja krene unazad.
Pa da se usne k'o nekad sastave neka nas jutrom zvona probude ja molim da dočekam i to da dođeš ponovo.
|