449 (Svaki put kad odlaziš)

Te sam noći kasno stigao,
u svoj hladan privatan pakao,
449 da okrenem, al` nemam snage,
ruke, da pokrenem.

Kod kuće nekako mi je najteže,
sve, baš sve me podsjeća na tebe,
od tuge predugo se umire,
a ti da barem pitaš, za mene.

Svaki put, kad odlaziš,
komadić mene, ko` da odnosiš,
ko` da odnosiš.

Svaki put, kad odlaziš,
sve moje snove ko` da porušiš,
ko` da porusis.

Te sa noći kasno stigao,
Zagreb već je mirno spavao,
449 da okrenem, al` nemam snage,
ruke, da pokrenem.

I svaki put, kad odlaziš,
komadić mene, ko` da odnosiš,
ko` odnosiš.

I svaki put, kad odlaziš,
sve moje snove ko` da porušiš,
ko` da porušiš.