Što me nije grom pogodio, kad bez sreće put me vodio. Što me nije grom pogodio, da ne žalim što sam se rodio.
Siromah sam, nije me sramota, ja ne tražim puno od života, pusta blaga što će mi.
Siromah sam, nije me sramota, ja ne tražim puno od života, nek' je zdravlja, pjesme, radosti.
Što se nije zemlja raspukla, pa u sebe mene povukla. Ma što se nije zemlja raspukla, slamka sreće kad je napukla.
Siromah sam, nije me sramota, ja ne tražim puno od života, pusta blaga što će mi.
Siromah sam, nije me sramota, ja ne tražim puno od života, nek' je zdravlja, pjesme, radosti.
Nije bogat onaj koji ima, nego onaj koji daje svima. Nije sretan taj što ima sve, već životu 'ko se raduje.
|